Јеванђеље које се чита у недељу о Закхеју (Лк 19, 1-10)

1. И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега.
2. И гле, човек звани именом Закхеј, и он бјеше старешина цариника, и бјеше богат.
3. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста.
4. И он потрчавши напред, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође.
5. А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.
6. И сиђе брзо; и прими га радујући се.
7. И сви који видеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грешнога човека.
8. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.
9. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.
10. Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.

____________________________________________________________________________________________________________________________
Александар Шмеман – Жеља (из књиге Велики пост: пут ка Васкрсу, Каленић, Крагујевац 2020).

Црква оглашава приближавање Великог поста и позива нас да се за њега припремимо много пре његовог почетка. Карактеристична одлика православне богослужбене традиције да се сви велики празници и периоди – Васкрс, Божић, Велики пост, итд. – унапред објављују и „припремају“. Зашто? Због тога што Црква има дубоки психолошки увид у људску природу. Познајући наш мањак усредсређености, застрашујућу „овосветкост“ нашег живота, Црква зна да ми нисмо у стању да се брзо променимо, да одједном пређемо из једног духовног или менталног стања у друго. Зато, неколико недеља пре почетка Великог поста, Црква нам скреће пажњу на његову озбиљност и позива нас да размишљамо о његовом значају. Пре него што почнемо да држимо Пост објашњава нам се његово значење. Ова припрема се састоји од пет узастопних недеља које претходе Посту,  свака је, кроз одломак из Јеванђеља који се у њу чита, посвећена неком од темељних аспеката покајања.

Прва најава Великог поста бива у недељу у коју се чита јеванђељски одломак о Закхеју (Лк 19, 1-10). То је прича о човеку који је био пренизак да би видео Исуса, али је толико желео да га види да се попео на дрво. Исус је удовољио његовој жељи и отишао његовој кући. Према томе, тема ове прве објаве је жеља. Човек иде за својом жељом. Чак би се могло рећи да човек јесте жеља – ову фундаменталну психолошку истину о човековој природи препознаје и Јеванђеље: „Где је благо ваше“ – каже Христос – „тамо ће бити и срце ваше“. Јака жеља надвладава човекова природна ограничења; ако нешто страсно жели, човек чини ствари за које обично није способан. Иако је „пренизак“, човек надвладава и превазилази самога себе. Питање је само да ли ми желимо праве ствари, да ли је снага жеље у нама усмерена ка правом циљу, или је, по речима атеистичког егзистенцијалисте Жан-Пол Сартра, човек једна „бескорисна страст“.

Закхеј је желео „праву ствар“, хтео је да види Христа и да му се приближи. Он је први символ покајања, јер покајање почиње поновним проналажењем суштинске природе сваке жеље: жудње за Богом и његовом правдом, за истинским животом. Закхеј је „пренизак“ – сићушан, грешан и ограничен – али његова жеља превазилази све. Она „приморава“ Христа да обрати на њега пажњу, она доводи Христа у његову кућу. То је, дакле, прва најава, први позив: наше је да желимо оно што је најдубље и најистинитије у нама, да признамо глад и жеђ за Апсолутним, која у нама постоји без обзира да ли ми то знамо или не и која нас, када одступимо до њега и одвојимо од њега наше жеље, заиста претвара у „бескорисну страст“. А ако желимо довољно дубоко и жарко, Христос ће одговорити.

____________________________________________________________________________________________________________________________

Отац Ненад Илић – Од анегдоте до иконе

 
Велики пост има толики значај у нашем животу, да већ месец дана пре, почињу прва подсећања и припреме. Цариник Закхеј среће Христа…
Закхеј је био богати јеврејски цариник, порезник, презрен од као неко ко се обогатио на рачун свог народа а служећи туђинским властима.
Кад је Христос дошао у Јерихон, Закхеј је хтео да види Онога о коме су сви причали. И сам глас о Њему пробудио је у Закхејевом срцу нешто што је до тада било успавано.
Закхеј је био мали растом и није могао од гомиле која се окупила око Христа ништа да види. Због тога се попео на дрво. Као дете. Није га било срамота. Није мислио на свој углед, него само на то да жели да види Христа.
Богаташ на дрвету, држећи се за гране дивље смокве вири преко глава људи. Да је остало само на томе било би само анегдотски, помало комично. А постало је икона.
Христос је видео у Закхеју оно што је било скривено погледима људи. Видео је пробуђено срце. Оно које се не стиди да се понизи. Обратио се Закхеју, рекао му да сиђе са дрвета и да га прими у својој кући. И Закхеј је примио Христа.
Одушевљен изговара:
„Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко“.
Колико је тешко богатом ући у Царство Божије? Неки огорчено кажу – и не може. А ево колико је једноставно.
„Пола имања свога даћу сиромасима“. Некад су и људи који су се у овом народу обогатили знали да треба ту половину богатства да врате народу од кога су зарадили. Подизане су задужбине, домови, болнице, оснивани фондови солидарности. Дај Боже да и данашњи богаташи, у време ненормалног раста социјалне нејeднакости, запамте Закхејев пример.
Закхејево одушевљење иде и даље. Он обећава да ће четвороструко вратити ономе ког је оштетио, свесно или несвесно…
Закхеј се не одриче свег свог богатства, не постаје пролетер. Али он преполовљује своје богатство! И жели да се влада по правди, не по праву.
А Христос све нас, док се полако већ приближавамо великопосном путу искуства страдања и васкрсења упозорава да нема грешника који не може да се покаје. И да ми често не видимо у људима место које они отварају за Бога.
„Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено“…
Нико није за Бога изгубљен. И свакоме је отворена могућност покајања.
Понекад оно почиње добровољним самопонижењем. Ако треба, нека се свако ко жели ближе Христу, као дете попне на дрво, да му се смеју.
Понекад има смисла и поновити.
____________________________________________________________________________________________

Више о Закхеју:
1. Свети Јован Шангајски – Беседа о Закхеју: https://grigorijepalama.wordpress.com/2019/03/28/sveti-jovan-sangajski-o-zakheju/