ПИТАЊЕ КАЛЕНДАРА: Како се одређује датум слављења Васкрса?

Приближно време читања:
3 минута, 30 секунди

Новоформирана хришћанска заједница грчко-римског друштва и исте те цивилазације, није се много бавила питањем календара. Ова заједница у овако урбаном свету не само да се није бавила питањем календара, већ није ни створила сопствени календар, а све то из разлога што су живели у једној постојећој шеми слављења празника. Па чак и када би се десило нешто неочекивано, хришћани би своје слављење прилагодили времену које им одговара.

Један од најстаријих или, можда чак, и најстарији празник јесте свакако онај који се везује за Страдање и Васкрсење Господа Исуса Христа. Слављење Васкрсења Господњег можемо условно речено поделити на два дела. Први део је седмично слављење, а други део је годишње слављење. Оно што је празник Васкрс за једну годину, то је недеља за једну седмицу. Недеља, као „Васкрс у малом“ је први и осми дан недеље, и долази после суботе (јевр. шабат) који је био познат као седми дан недеље, и био је посвећен стварању света и човека. Хришћани су, још по неким најстаријим сведочанствима имали окупљања у први дан недеље да певају химне, исповедају грехове и да се причешћују.

Слављење Пасхе на годишњем нивоу своје корене вуче још из најранијег времена. Одређивање самог датума празновања Пасхе или Васкрса датира из времена II века када је, према писцима Јеванђеља, Господ сахрањен и Васкрсао у време када су Јудеји славили своју Пасху (старозаветну). Такође, у овом периоду јављају се спорови о самом датуму празновања Пасхе, па се сходно проблему јавља и више неких решења. Прво становиште су заступали заступали хришћани на Истоку, један мали део из Мале Азије, који су Васкрс славили истог дана када и јудеји Пасху. Јудејима је тај празник падао 14. нисана (март-април). Та пракса коју су заступали ови хришћани није била исправна, јер Васкрс мора да буде увек у недељу и то у пролеће. Ове две праксе су дуго биле сукобљене управо из разлога што су једни славили Васкрс, док су ови други и даље постили, дакле, испадало је да се пост прекида. У историји, ови хришћани који Васкрс славе заједно са јудејском Пасхом познати су као кватродецимани. Ово и овакво слављење празника Пасхе је било проблематично све до IV века док хришћани нису добили слободу у Римском царству и ставили ово питање празновања Пасхе на дневни ред, да се и то реши. Први Сабор који је ово питање празновања Васкрса узео на разматрање је био Никејски сабор који је одржан 325. године у Никеји. Ова одлука садржи „упутства“ како и када треба славити Пасху. Треба да буде овако:

Васкрс се слави после пролећне равнодневнице.
Хришћани не славе Васкрс када и Јудеји своју Пасху (Песах) .
Васкрс се слави после пуног месеца.
Васкрс се слави увек у недељу.

Поред тога, што је слављење Васкрса било битно за живот хришћана, овај датум је био битан и због одређења других слављења празника и дужине постова. Када кажем на одређење дужине трајања, ту мислим на припремне недеље Великог Поста, седмица од Васкрса до Спасовдана и на дужину трајања Апостолског поста који је у народу познат као „петровски“.

Велики раскол, који се догодио 1054. године, није пореметио слављење овог најважнијег празника, и исто је слављен и на Истоку и на Западу. Али, то не значи да је овако и данас. Размимоилажење се догодило 1582. године када је на Западу одбачен јулијански и уведен у употребу грегоријански календар. Тако је, по питању календара, а самим тим и празновањња Пасхе дошло до размимоилажења Истока и Запада.

Изузетно велику улогу у формирању израчунавања слављења Пасхе имао је Дионисије Мали који је познат као творац Велике Пасхалије. Он је то радио помоћу астрономије и математике. Према њему, рођење Христово је било 25. децембра, 753. године од оснивања Рима.

У старој Цркви, пошто није било апликација за израчунавање празновања Васкрса наредне године, била је пракса да епископ Александрије посланицом обавештава све цркве када наредне године пада слављење Васкрса. Неке од тих посланица су и дан данас сачуване.