Из горњег кратког прегледа историјског развоја и формирања каталога празника Православне Цркве очигледно је да нису сви празници подједнако древни. Поједини су веома стари, неки су млађи, док су други веома млади.
Јоанис Фундулис – Можемо ли неком хришћанину, који има смртни грех, забранити да се причести?
Сва три питања се односе на тешку тему давања Светог Причешћа вернима од стране свештеника. Кажем тешку, јер је са једне стране спојена са питањем одговорности свештеника као пред Богом одговорним за располагање Светим Тајнама, а са друге са савешћу верника, као и са посебним околностима у свакој парохији.
Јоанис Фундулис – Каталог хришћанских празника (2. део)
Рекли смо да приличан број празника претходи хришћанству и да их је хришћанство наследило. Ти празници произилазе из „каталога празника” - да употребимо конвенционални термин - двеју великих религија народа области Медитерана, где се хришћанство родило и ојачало: јудејске и многобожачке (идолопоклоничке) религије.
Јоанис Фундулис – Каталог хришћанских празника (1. део)
У овом поглављу ћемо покушати да понудимо једну концизну слику настанка, развоја и формирања хришћанског каталога празника. Наравно да ћемо нагласак ставити на празнике Православне Цркве. Историјска ретроспектива и поређење са каталогом празника других цркава биће дотакнути само онолико колико је неопходно да се разјасни савремена хеортолошка пракса. Уосталом, постоје специјални предмети - Агиологија и Хеортологија - који се баве проучавањем разних проблема који се тичу ове научне гране, односно настанком и развојем система празника литургијске године и поштовања светих.
Јован Фундулис – Колико дана хришћани треба да посте пре Светог Причешћа? Могу ли се причестити без поста?
Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. Тада је постепено почео да се појављује и обичај уздржавања од сваке хране, од полуноћнице до часа причешћа. Ово је био, и до данас остао, званични и обавезујући пост, припрема за Свето Причешће.
Свети Григорије Палама 